|
Napisao Saša Grbić
|
|
sreda, 22 jun 2011 05:46 |
PARK
Krivudavom, stazom, što su je kroz novonapadali, rahli snijeg prokrčile noge ranoranilaca, prolazim još usnulim parkom.
Ne žurim, ali mi snijeg, što “bježi” ispod cipela, usporava hod.
|
|
Poslednje ažurirano sreda, 22 jun 2011 05:55 |
|
Opširnije...
|
|
|
Napisao Saša Grbić
|
|
subota, 29 januar 2011 12:34 |
|
Borka Tadić
Mahovina
Šuma je mirisala na vlažnu zemlju, suvo lišće i strah. Onda se u tu čudnu mješavinu uvukao miris hljeba. „Od kud hljeb“ pitao se. Pa on sa sobom nije poniio nikakav hljeb, ali miris hljeba bio je sve jači a mirisi šume sve slabiji. Tada se probudio. Ležao je u toplom krevetu i udisao miris hljeba, koji je pekla njegova majka. Odahnuo je s olakšanjem, što je to bio samo san. U stvari, san je bio tek dio doživljaja protekle noći. Lena sigurno nije san. Ona je stvarnija od svega, što je ikada upoznao.
Lena je radila kao učiteljica u seoskoj školi. Njeno ime bilo je Helena, ali su je u selu svi zvali Lena, pa ju je i on tako zvao. Znao je da potiče iz imućne gradske porodice, ali mu nikad nije rekla, zašto je svoju sudbinu vezala uz skromnu seosku školu. Nije ni morala da mu kaže. naslućivao je da je u pitanju neka promašena ljubav.
Lena je bila njegova najsvjetlija tačka u primitivnoj seoskoj sredini. Na sreću, do nje je uvijek mogao otići sam. Služio se teškim drvenim štapom, koji mu je napravio otac. Često joj je i pisao na brajevom pismu, koje je ona rado i brzo naučila. Ona njemu nije pisala, jer nije imala tablu i šilo. To i nije bilo važno. On je i onako imao previše osjećanja. Prelijevala su se iz njegove duše, kao voda iz prepunog krčaga. Njen krčag bio je razbijen a osjećanja su i njoj trebala za život.
|
|
Opširnije...
|
|
Bane Stojanović Begemot - Ovaploćenje mora u san |
 |
 |
 |
|
Napisao Saša Grbić
|
|
sreda, 26 januar 2011 00:16 |
|
Bane Stojanović Begemot
Ovaploćenje mora u san
I
Kao zmija koja se gega kroz šiblje, suton se valjao po prašini. Kada dođe do šumice, grohotom se nasmeja i naglo se prosu po zemlji i poluogoljenim granama. Suša je pritisla svuda okolo, vasceli svet; jedina joj prepreka beše suvi i vreli kamenjar koji je štitio more od izlivanja.
Mali čun je zapljuskivalo ulje koje se talasalo na vetru, bojeći riblje snove bojom vrele vode; bojom suvih čempresa i otužnom bojom morske soli. Mala kamena kućica beše obrasla bršljenom i beše obavijena velovima nadolazeće tame. Gledala je čelom u mali čamac gradeći sa njim sponu satkanu od sutonskih misli. Suton – to je zaista pukotina između dva sveta.
|
|
Opširnije...
|
|
|
Borka Tadić - Boemska noć Bivšeg vojnika |
|
|
|
|
Napisao Saša Grbić
|
|
subota, 29 januar 2011 12:29 |
|
Borka Tadić
Boemska noć bivšeg vojnika
Знао је да више није војник. Мрак који га је окружавао, није му ни на тренутак допуштао да то заборави. Војник је изгорио у тенку, тамо негдје у славонској равници. Остала је само олупина; старац од којих тридесетак година. Оно што су други називали животом, њему није више значило ништа.
|
|
Opširnije...
|
|
Zvonko Mijoković - Zauvek zajedno |
|
|
|
|
Napisao Saša Grbić
|
|
sreda, 26 januar 2011 00:11 |
|
Zvonimir Mijoković
Zauvek zajedno!
Prolog,
Ovu priču, kao uostalom i bezbroj drugih, napisao je život sam.Moglo se doduše desiti, da ova pripovest nikad ne bude zabeležena na hartiju, no ona bi usprkos tome živela, budući da je rođena na nedokučivom putu sudbine i jer joj je, kako već rekoh, tvorac najbolji i najverodostojniji autor, što će reći sam život. Ako se naime može verovati čoveku, od kojega sam svojevremeno čuo ovu uzbudljivu, životnu priču, a lično nemam nikakva razloga da sumnjam u njegovo kazivanje, sve se odigralo između početka šezdesetih i sredine osamdesetih godina, sada već prošlog veka, u jednom selu kraj Save i dok god to selo bude postojalo, živeće zasigurno u sećanju tamošnjih ljudi i ova, neobična povest.
|
|
Opširnije...
|
|
|
|
|
|
|
Strana 1 od 3 |